Bez stresa za volanom

 

Stres je pojava pri kojoj organizam pokušava da se prilagodi nekoj životnoj nevolji, izazovu ili neugodnoj situaciji.

Tom prilikom dolazi do „uzbune“ u ljudskom telu i psihi.

Tipični simptomi stresa su:

- znojenje dlanova,
- povišen krvni pritisak,
- mišići postaju stegnuti,
- lupanje srca i
- uznemirenost. 

Kada su pod stresom ljudi prave greške koje im se u običnim okolnostima nikada ne bi desile. Reakcije organizma su često loše, neprecizne, a radnje nedovršene, prespore ili prebrze. Svaka osoba na stres reaguje na sebi svojstven način i može se reći da ljudi imaju različito razvijenu sposobnost kontrole stresa.

Stres kao uzrok padanja na vozočkom ispitu

Za mnoge ljude polaganje vozačkog ispita spada među najstresnije trenutke u životu. Prisustvo komisije koja ocenjuje kandidata može da utiče i na besanu noć pre polaganja vozačkog ispita.

Automatizovanje naučenih radnji znatno smanjuje nivo stresa na polaganju jer kandidat ne mora posebno da promišlja svaku situaciju u kojoj se nalazi. To se naročito odnosi na vežbe na poligonu i proceduru koja se obavlja po ulasku u vozilo.

Dobar start smanjuje nivo stresa kod kandidata jer mu prethodno dobro vladanje veštinom vožnje daje na samopouzdanju. Takođe, kadidati koji su naspavani imaju bolju kontrolu nad stresom i bolju koncentraciju.

Stres tokom voznje

Eventualne stresne situacije tokom vožnje, kao što je naglo kočenje vozila koje se nalazi ispred vašeg, prevazići ćete lakše uz činjenicu da je u kolima nekoliko osoba koje vas mogu blagovremeno posavetovati i sprečiti nezgodu.

Stres kao uzrok saobraćajnih nezgoda

Sres tokom vožnje može biti veoma opasan jer utiče na obradu informacija koje vozač dobija iz okruženja. Najčešći uzroci stresa kod iskusnih vozača su: 

- vozačka nekultura kod drugih,
- naglo kočenje na nezgodnim mestima,
- rupe na kolovozu,
- neuključivanje pokazivača pravca prilikom skretanja
- nepravilno prestrojavanje.

Većina saobraćajnih nezgoda uzrokovana je nepoštovanjem saobraćajne signalizacije, prvenstva prolaza i drugih pravila. Za vozače koji poštuju saobraćajna pravila oni koji ih nepoštuju predstavljaju najveći rizik po bezbednost i izvor stresa. Kašnjenje na posao i druge obaveze u saobraćajnom špicu značajno redukuje pažnju vozača i stvara mogućnost za udese.

U frekventnim jutarnjim i poslepodnevnim terminima u Beogradu izvor stresa je i teško pronalaženje parking mesta. Kružeći po bloku gde žele da se parkiraju, vozači će neretko zaboraviti na uključivanje pokazivača pravca i mnoge druge stvari.

Strategije protiv stresa u saobraćaju

Nemojte razmišljati o tome kako će vaši postupci izgledati drugim učesnicima u saobraćaju. Takvo razmišljanje je plod nesigurnosti i nije produktivno. Za volan sedajte samo kada nemate prevelike privatne probleme koje ne možete da odagnete iz misli.

Poštujte dosledno saobraćajna pravila kako ne biste doveli i sebe i druge u rizičnu situaciju. Imajte na umu da tokom vožnje nije vreme za emocionalni pretres.

Emotivna i psihička stabilnost su od vrhunskog značaja za bezbednost u saobraćaju.

Svađa sa drugim vozačima se još nije pokazala kao efikasno sredstvo rešavanja konflikta. Rizične situacije koje su prošle treba ostaviti u prošlosti, gde i pripadaju, a ne zaustavljati saobraćaj i isterivati pravdu. Ukoliko osetite da ste umorni zaustavite se propisno i napravite pauzu. Umor je jedan od najčešćih uzroka saobraćajnih nezgoda.

Dobro je da vozači u automobilu imaju flašicu sa vodom jer je dokazano njeno pozitivno dejstvo na koncentraciju. Od najvećeg značaja za kandidate za polaganje vozačkog ispita je da znanje i veštine steknu od iskusnih instruktora.

Zakažite svoj prvi čas!